DUALNI ŠKOLSKI SISTEM U SRBIJI POD HITNO NOVO!!!     

Dualni školski sistem je kombinacija teorije i prakse

Školovanje u prosjeku traje izmedu dvije i tri i pol godine. U tom periodu ucenici tri do cetiri dana provode uceci zanat u nekoj firmi, dok ostale radne dane u sedmici pohadaju zanatsku školu.
Premijer Aleksandar Vucic je najavio da ce u Srbiji uskoro poceti dualno obrazovanje, sistem po kome se obrazuju mladi u Nemackoj, Švajcarskoj, Austriji...
Premijer je izrazio ocekivanje da ce se promena u obrazovanju, odnosno dualni sistem obrazovanja primenjivati od sledece ili 2017. godine.

Dualni model strucnog obrazovanja podrazumeva da ucenici po upisu strucne, tehnicke ili poslovne škole zasnuju i radni odnos u kompanijama koje ih, uporedo sa školovanjem za odredeno zanimanje, osposobljavaju znanjem i veštinama potrebnim za praktican rad.

Ovaj vid edukacije primenjuje se u vecem broju evropskih zemalja, ali su najpoznatiji i najuspešniji modeli Austrije i Nemacke.

Duga tradicija dualnog obrazovanja u Nemackoj

Mladi u Nemackoj koji nakon završene osnovne škole ne idu dalje na fakultet, upisuju jednu od strucnih škola u kojoj pohadaju nastavu (po pravilu dva ili tri dana nedeljno) dok ostatak vremena provode u nekom preduzecu na praksi.

Na taj nacin su odmah nakon završetka školovanja u potpunosti osposobljeni za rad.

Važna je cinjenica da veliki broj mladih koji u nekoj firmi tokom školovanja obavlja prakticni deo nastave vrlo cesto po završetku školovanja tu i ostane, odnosno, doticno preduzece ih zaposli.

Posebno se istice cinjenica da se pri tome radi o vrlo dobrom ulaganju u mlade ljude, smatraju strucnjaci.

PODRŠKA BIZNISU DUALNI ŠKOLSKI SISTEM POD HITNO 328

Dualni sistem obrazovanja nudi znacajne prednosti

Dualni sistem obrazovanja nudi znacajne prednosti, kako za ucenika i preduzece, tako i za društvo u celini.

Po završetku škole ucenik najcešce ostaje da radi u preduzecu u kojem je bio na praksi, a preduzeca ce radije da ulože u ucenika koga kroz praksu mogu da profilišu shodno svom poslovnom procesu, nego da sa tržišta rada uzimaju nekvalifikovanu osobu u ciju ce prekvalifikaciju uložiti znatno više vremena i novca.

Korist za društvo ogleda u tome što se radna snaga obrazuje u potpunosti u skladu sa potrebama privrede, pa je nezaposlenost manja.

Praksa je pokazala da je u zemljama koje imaju dualno strucno obrazovanje stopa nezaposlenosti mladih, po pravilu, manja od deset odsto. Poredenja radi, u Srbiji je stopa nezaposlenosti ove kategorije stanovništva krajem 2014. godine bila veca od pedeset procenata.

Ideja dualnog obrazovanja je da se citav sistem uskladuje sa privredom, i to tako što ucenici zanatsko-tehnickog obrazovanja imaju intenzivnu prakticnu nastavu u preduzecima u kojima ce se kasnije zaposliti, receno je Tanjugu u Ministarstvu prosvete.
Na taj nacin ubrzava se priprema i osposobljavanje za zaposlenje i drasticno se skracuje period trajanja obuke za posao, receno je u Ministarstvu, povodom premijerove najave uvodenja dualnog sistema.
U projektu razvoja dualnog sistema u Srbiji, Ministarstvo prosvete ima podršku nemackog GIZ-a, tako što se u sedam škola u Srbiji vec razvijaju novi trogodišnji profili (industrijski mehanicar, bravar, zavarivac i limar i elektricar) i to u saradnji sa nekoliko kompanija.
Dualni model populariše trogodišnje škole, zanate, koji su poslednjih godina manje popularni, receno je u Ministarstvu i navedeno da je plan da se u buducnosti slican sistem prenese i na druge profile u oblasti poljoprivrede, tekstila...
Moguce posledice primene dualnog modela
Medutim, profesor Ivan Ivic upozorava na izvesne poteškoce i probleme sa kojima bi se mogli suociti.

Dualni model

Dualni model, ako strogo gledamo, odvaja opšteobrazovne od strucnih škola, nakon kojih gotovo da ne postoji nacin za nastavak školovanja, vec samo za zapošljavanje, koje je kod nas slabo, rekao je Ivic, jedan od autora Strategije razvoja obrazovanja u Srbiji do 2020. godine.
Ivic se plaši i da bi u slucaju dosledne primene dualnog modela u Srbiji bilo još više nezaposlenih.
"Oko 75 odsto onih koji upisuju srednje škole, ide u u strucne škole. Ako bismo primenili dosledno ovaj model i usmerili ih ka zapošljavanju onda bi još više bilo nezaposlenih", rekao je Ivic i ukazao da se po statistickim podacima lakše zapošljavaju oni koji završe samo osnovnu školu od mladih sa srednjom strucnom školom.
Podsetivši da je za dualni model važna saradnja sa kompanijama u kojima bi se mladi nakon srednje škole zapošljavali, Ivic je naveo da je kod nas malo takvih kompanija.
Takode, naše strucne škole nisu dobro pripremljene za ukljucivanje u rad, rekao je Ivic, smatrajuci da bi škole morale biti moderno opremljene, umesto što se naši ucenici obucavaju za rad u privredi na zastarelim mašinama.
Ivic, strucnjak u oblasti obrazovanja, istice i da je nejasno u kakvoj je vezi dualni model sa Strategijom obrazovanja, koja ga ne promoviše.
Zbog tih primedbi, a i zbog prirode obrazovnog sistema, u Srbiji nije moguce primeniti vec razvijena rešenja dualnog modela, pa je, kako kažu u Ministarstvu, potrebno prilagodavanje s obzirom na naš tip privrede, mentalitet, zakonsku regulativu.
Znacajni rezultati u Nemackoj, Austriji i Švedskoj
Inace, znacajne rezultate taj model je dao u Nemackoj, Austriji i Švedskoj, a sopstveni sistem razvile su i države poput Malezije, Singapura i Indonezije.
Ove tri države prešle su na dualni sistem obrazovanja ali ga nisu slepo "iskopirale" od Evrope vec su ga prilagodile i u tome ostvarile cak i vece rezultate, podsecaju u Ministarstvu.
Model je vec poceo da se razvija u Mašinskoj školi u Kraljevu, Tehnickoj školi u Subotici, Politehnickoj školi u Kragujevcu, kao i u Novom Sadu, Obrenovcu, Lazarevcu, Mladenovcu, receno je u Ministarstvu i navedeno da je dualni model bio tema razgovora ministra privrede Željka Sertica i ministar prosvete Srdana Verbica krajem prošle godine.

Evropski privrednici smatraju da sistem obrazovanja i obuke u Evropi ne pruža ljudima veštine koje bi im omogucile da se zaposle, i pozivaju na reformu obrazovnog sistema. Oni preporuc
uju uvodenje školovanja koje kombinuje prakticno i teorijsko znanje, poput onog u Nemackoj. Takav sistem je skup, za njega je potrebno osposobiti i privredu, ali kompanijama omogucava da zaposle dobro obucene radnike. Evropska komisija ce ovaj sistem, kako je najavljeno na nedavno održanom Evropskom poslovnom samitu, preporuciti kao rešenje u svom predlogu o veštinama i preduzetništvu koji ce predstaviti.

"Evropa mora da osoposobi ljude za zapošljavanje", rekao je predsednik poslovnog udruženja BiznisJurop (BusinešEurope) Jirgen Tuman (Jurgen Thumann) na godišnjem Evropskom poslovnom samitu 27. aprila. On je naveo da više od cetiri miliona radnih mesta u EU nije popunjeno jer nema dovoljno obucenih osoba za njih.

Tuman je pohvalio nemacki sistem obrazovanja koji kombinuje teorijsko i prakticno obrazovanje i naglasio da EU treba da sredstvima iz Evropskog socijalnog fonda pomogne onim clanicama koje žele da uspostave takav sistem, koji za sada postoji u Austriji, Švedskoj i Danskoj.

"Jedna petina mladih nema perspektivu", upozorio je on i dodao da je jaz izmedu veština i potreba na tržištu sve veci. On je naglasio da je potrebno odmah nešto preduzeti.

Predsednik Evropske komisije Žoze Manuel Barozo (Jose Barroso) je rekao da Evropska komisija priprema predlog preporuka clanicama u oblasti veština i preduzetništva i najavio da ce kao rešenje biti istaknut sistem obrazovanja koji kombinuje teorijsko i prakticno znanje.

Sticanje strucnih znanja i veština je ideja koju neguje i administracija predsednika SAD Baraka Obama, a koja insistira na tome da su snažnoj privredi neophodni snažni proizvodni kapaciteti. "Mi ne možemo da prihvatimo konstataciju da je proizvodnja mrtva", rekao je americki ambasador u EU Vilijam Kenard (William Kennard) i dodao da ne mogu svi poslovi da se prebace u zemlje u razvoju.

On je naveo da jedna trecina nezaposlenih u SAD ne može da nade posao jer nema tražene veštine.

Za mnoga radna mesta se traži stepen znanja izmedu srednje škole i univerziteta. Zbog toga americka administracija podržave otvaranje koledža u lokalnim zajednicama širom SAD. Te institucije mogu da premoste jaz u veštinama i potražnji. Kenard je naveo primer kompanije Aj-Bi-Em (IBM) koja je prošle godine u saradnji sa vlastima grada Njujorka otvorila novu školu u kojoj mladi sticu znanja u oblasti informatike a po cijem završetku dobijaju diplomu osnovnih studija.

Uspešan primer Nemacke

Kompanije koje se bave visokim tehnologijama su više puta naglasile da proizvodne kapacitete treba razviti bliže centrima za istraživanje i razvoj. Ta dva aspekta ne mogu biti razdvojeni, rekao je jedan od privrednika.

U tome upravo leži snaga Nemacke. Mnogi faktori su doprineli uspehu nemacke industrije ali osnova je u kvalitetu i pouzdanosti njenih proizvoda. Kvalitet nemackih proizvoda se u velikoj meri može pripisati veštini radnika, a njihova dobra obucenost je neposredan rezultat programa obuke koji ukljucuje i praksu, rekli su strucnjaci.

Generalni direktor kompanije Braun GmbH Gerhard Braun rekao je da Nemacka ima dugu tradiciju takozvanog dualnog obrazovanja, što je skup sistem, ali omogucava kompanijama da dobiju dobro obucene radnike. "To je vrlo dobro ulaganje za mlade ljude", rekao je Braun.

Medutim, mogucnost uvodenja takvog sistema širom Evrope mora se pažljivo razmotriti.

Evropska komisija se slaže da nije moguce uskladiti takav sistem svuda u Evropi. "Kada pogledate rezultate u Nemackoj ili Austriji, vi ne možete da stvorite dualan sistem za nekoliko godina jer ne samo da je potrebno da kompanije budu spremne da preuzmu troškove takvog sistema, vec sistem mora biti prihvacen u društvu i kulturi", rekao je direktor Direktorata komisije za obrazovanje i kulturu Jan Trušcinski.

U mnogim zemljama obrazovanje usmereno na strukovne škole nailazi na negativan prijem. To nije slucaj u Švajcarskoj. Predsednik švajcarskog udruženja poslodavaca Valentin Fogt (Vogt) rekao je da sistem omogucava mladima da brže pronadu posao, da imaju vece samopouzdanje i da budu motivisani.

Strucnjaci ipak navode da se mora obezediti da ucenici koji završe strucne škole imaju pristup unvierziteskom obrazovnaju ako to žele.

PODRŠKA BIZNISU DUALNI ŠKOLSKI SISTEM POD HITNO 328